Braća Rajt, braća Marks, braća Dalton... Prvi su nas smestili u avion, drugi su nas zasmejavali, treće je Talični Tom svaki čas sprovodio u Jumu... A braća Roberts? Kris i Erin su sve prave stvari uradili u limitima radne sobe i filmskog studija, povlačeći poteze koji će pri evaluaciji XX veka dobiti mnogo manji značaj nego dela navedenih siblinga. Međutim, za nas kompjuteraše takva vrsta istorije ima samo rekreativni značaj: za istoriju zabavnog softvera na PC-u njih dvojica predstavljaju Očeve osnivače, odgovorne za transformaciju dosadne kancelarijske mašine u katalizator najluđih snova, interaktivni bunar želja koji neki stavljaju rame uz rame sa prvom školskom ljubavi (ili malo ispred...).

Kris Roberts je kreirao prvog Wing Commandera (1991.) i konačno etablirao žanr svemirskih borbenih simulatora kao samostalnu igračku kategoriju. Poduhvatima tipa Elite i Space Rogue, i pored neporecivog značaja, ipak je manjkao konstantni akcioni puls koji bi obezbedio neprekidnu nit zabave u određenoj jedinici vremena. Wing Commander uspešno je popunio prazninu koje je malo ko bio svestan: hiperuzbudljiva, misiono-bazirana svemirska pustolovina sa izrazitim filmskim šmekom, sposobna za rafalnu konzumaciju u kratkim intervalima postala je instant mega-hit, u velikoj meri doprinoseći skidanju Amige sa trona igračkih platformi. Potom se svaka sledeća igra iz univerzuma u stvaranju takmičila sa samom sobom, a tek je pojava X-Winga uzrokovala radikalnije zahvate na projektovanju nastavaka. Wing Commander: Heart of the Tiger (III) i Wing Commander: Price of Freedom (IV) uveli su Holivud na velika vrata sveta računarskih igara, blagodareći bogatom filmskom materijalu (sa živim glumcima, statistima i kulisama) koji je postao sastavni deo igre. A onda je Kris napustio „Origin” i sa mlađim bratom osnovao kompaniju „Digital Anvil”. Wing Commander: Prophecy je u celosti nastao bez njihovog učešća.

Pojava sve uspešnijih klonova Krisove dobitne kombinacije (Freespace 1 i 2) i medijsko neeksponiranje vlasnika novoformiranog „Digital Anvila” naterali su mnoge da pomisle da su braća izgubila „magic touch” i da se u budućnosti od njih ne treba nadati ničemu spektakularnom. Tu tezu je potkrepio i katastrofalni film, koji je po kvalitetu više podsećao na neku brljotinu Emira Kusturice nego na kulminaciju stvaralačkog zenita samoukog talenta. A onda su pale prve najave za StarLancer.

Skoro dve godine posle prvih infoa i shotova, StarLancer je konačno stigao u naše krajeve. Spektakularno jednostavan i sa mnogo duše, isti nas nije iznenadio novim dometima u koncepciji brzih svemirskih makljaža. Sem po maestralnoj grafici, u svakom drugom pogledu igra predstavlja divnu retro pustolovinu: bogatstvo sirove akcije koja traži reflekse i maštu, filmskih momenata kao gradivnih elemenata priče, sjajno klišeiziranog zapleta sa temom koja ne može da ispadne dosadna... Igra je pobednik u većini relevantnih elemenata.

Zaplet podseća na onaj iz Battlezonea, prvenstveno zbog rusko-američkih protagonista koji sredinom XXII veka biju ljutu bitku širom sunčevog sistema. Kao mladi pilot dobrovoljačke eskadrile (45th Volunteers) Alijanse Amerikanaca, Engleza, Francuza i Nemaca (svemirskog NATO-a) stavljeni ste u opozitni položaj Istočnoj koaliciji (Rusi i Kinezi), koja verolomnim napadom u stilu Perl Harbura (ili „Battlestar Galactice”) umesto mirovnog sporazuma potpisuje smrtnu presudu većem delu flote „Slobodnog sveta”. Braneći odsečene položaje oko Neptuna, vaš prvi zadatak će biti da pomognete u pregrupisavanju onoga što je ostalo od borbenih efektiva Alijanse, i da kroz niz složenih i uzbudljivih misija okrenete tok rata u korist pobede demokratije i kapitalizma.

Dometi u grafici koje StarLancer donosi predstavljaju laganu evoluciju šljašteće lepote Freespacea 2: sve je malo detaljnije, šarenije i hardverski zahtevnije. Lovačka makljaža u rangu beonjača, koja podseća na najuzbudljive scene „Bitke za Britaniju” u mnogo većoj meri potencira dobre reflekse i značaj zalaženja protivniku iza repa, prvenstveno zbog značajne redukcije ofanzivne moći svih vrsta fire&forget projektila: umesto locka sa distance, ovde je jedini recept za uspeh roštiljanje topovima, laserima i ostalim kratkodometnim oružjem. Skladnog interfejsa, sa HUD-om koji nije prenatrpan informacijama, StarLancer će vas možda i razočarati odsustvom podrške miša: ako nemate džojstik, borbene letove ćete odrađivati akrobacijama po tastaturi (što će vas zaista staviti na muke).

Misije su prenatrpane akcijom, skriptovanim sekvencama, zadacima koji se menjaju u letu i značajnom dozom nelinearnosti. Spasavanje civilnog konvoja začas se pretvara u „šibanje” sa kapitalnim brodovima koji su banuli niotkuda, novim prioritetima koje možete, ali ne morate da ostvarite. „Promašena” krstarica Koalicije (koju ste propustili da uništite) iznenadiće vas u nekoj od sledećih misija. Uništenje nosača (Reliant) vašu eskadilu transferuje na drugo plovilo (i značajno modifikuje dalji tok priče...). Ceo šlagvort dopunjuju odlične FMV sekvence, svakako među najboljima koje smo imali prilike da vidimo (istina, bez živih glumaca za koje nije bilo para).

Miodrag KUZMANOVIĆ