Napraviti hit od klasične FPS igre više nije tako jednostavan poduhvat, pogotovo dok na tržištu postoje brojni Quake klonovi identične strukture. Jasno je da publici treba pružiti nešto novo, a da se pritom ne naruše prilično uski idejni okviri Doomolikih pucačina. Izbor se, u najgorem slučaju, može svesti na dve varijante: napraviti sterilnu 3D akciju s veselim zekama i pčelicama ili šokirati igrače hard-core pucačinom s brutalnim scenama nasilja, raspolućenim telesima i hektolitrima krvi. U „Raven Softwareu” nije bilo mnogo polemike oko igre Soldier of Fortune – pretvorite igru u klanicu i ne brinite za honorare. To možda jeste jednostavan koncept i najbrži put do dobre zarade, ali je i potencijalno opasan presedan koji može imati ozbiljnije posledice.

Već prvi kontakt s igrom ostavlja snažan utisak. Nalazite se u čizmama iskusnog plaćenika Johna Mullinsa koji je lik iz stvarnog života i čije su sugestije u mnogome pomogle izradu scenarija. Na putu do Radnje, gde vas čeka prva ozbiljna „tezga”, nalećete na gomilu propalica u metrou koji prete likvidacijom taoca. Bez razmišljanja potežete nož i završavate s civilizovanom komunikacijom. Cap! Momak je ostao bez ruke, urla od bolova, ali stoji. Žilav mali, ali već u sledećem trenutku ostaje bez desne potkolenice i pada na pločice u već formiranu lokvu krvi. Ostalih pedesetak terorista skončaće na sličan način – otkidanjem glave, prosipanjem utrobe, amputacijom ekstremiteta... Sakaćenje ne mora prestati ni kad se protivnik beživotno stropošta na tle – tada ga možete na miru rezbariti i otkidati mu deo po deo tela.

Nož ubrzo zamenjujete pristojnijim oružjem poput pištolja, Magnuma, sačmare, automatske i snajperske puške, bacača plamena, elektrolizatora, raketnog bacača... Snajperska puška? Hm, što da ne. Iz busije naciljate teroristu, metak overava čelo, nema greške. Međutim, u odsudnom trenutku ruka zadrhti, zrno ode koji centimetar više, a momak ostaje bez kačketa! Unezveren, on puca u vašem pravcu, ali već idući metak stavlja stvari na svoje mesto. Nekoliko koraka dalje iz zasede izlazi vojnik, refleksno pucate i izbijate mu oružje iz ruku. On ostaje bez daha, otresa povređene ruku, pada na kolena i moli za milost... Još samo 140 likvidacija i misija je gotova.

Treća misija vodi u podzemne tunele Gračanice, gde neka banda preti uništenjem NATO baze pomoću nuklearne bombe. Ambijent, pored ruševina i krvavih pečata, ispunjavaju loše sročeni natpisi na jeziku koji podseća na srpski (jedino je ime jednog stranačkog prvaka ispisano besprekornom ćirilicom). Nakon tridesetak nivoa lociranih na različitim lokacijama i oko 2000 mrtvih terorista sledi obračun s glavnim negativcem, za koju priliku se treba dobro opremiti (živcima, pre svega).

Nivoi imaju strogo linearnu strukturu i sjajno su konstruisani, s posebno dobro izvedenim scenama borbe i mogućnošću efikasnog korišćenja pozadinskih elemenata, uglavnom u funkciji zaklona. Ponegde je potrebno naći prekidač ili pokrenuti mehanizam, ali ni to ne narušava fluidnost akcije koja drži napetost od prve do poslednje misije. Najviše, međutim, prija dosad neviđena interaktivnost i dosledan kauzalni efekat – sve što uradite imaće neke reperkusije na dalji tok igre, što pozitivno utiče na realističnost. No, da ne bude zabune, Soldier of Fortune ni u kom slučaju nije ozbiljna borbena simulacija kao što su Delta Force 2 ili Rogue Spear. To je arkadna pucačina u pravom smislu reči.

Sa tehničke strane Soldier of Fortune blista. Brojnim unapređenjima stari dobri Quake 2 engine doveden je do neprepoznatljivog stepena. Bogate i realistične teksture se po kvalitetu mogu meriti sa najnovijim igrama iz žanra, a kvalitetnu grafiku prate vrhunska animacija i bogati zvučni efekti. Najznačajnija novina je GHOUL sistem lociranja pogodaka koji obezbeđuje čak 26 različitih ciljeva na telu protivnika, kao i mogućnost da jednim metkom usmrtite više protivnika, skinete im šlem bez povređivanja, izbijete oružje iz ruke, zapalite tanker s plinom na leđima i izvedete više desetina atraktivnih pogodaka. Nažalost, to je uzrokovalo znatno veću memorijsku zahtevnost. Treba pohvaliti i dobru Internet podršku koja omogućava simultano igranje do 32 igrača u pet različitih deathmatch režima.

Od zamerki izdvajamo monotone krike pogođenih protivnika, loše dijaloge i animirane scene sadističkog nasilja koje su (kao i veći deo igre) krajnje nepodesne za igrače mlađeg uzrasta. Zatim, previše je zaključanih vrata, a premalo tajnih prolaza i skrivenih lokacija.

Soldier of Fortune je nesvakidašnja i „bolesno” zarazna igra koja, s igračkog aspekta, u potpunosti zadovoljava i najistančanije ukuse. Dilemu u vezi s brutalnim nasiljem koje se u njoj bezrezervno populariše možda treba ostaviti po strani, jer je nemoguće proceniti stvarni uticaj koji igra takve strukture može imati na mladog igrača. Da li će u takvim igrama pojedinac pronaći relaksaciju i rasterećenje ili motiv za neprilagođeno ponašanje više će zavisiti od njegovog individualnog sklopa i sredine u kojoj se nalazi. U tom slučaju, kompjuterske igre poput ove ne treba prozivati kao glavnog krivca za porast maloletničkog kriminala. U svakom slučaju, malo ko će ostati ravnodušan.

Gradimir JOKSIMOVIĆ