Već prvi pogled na otvoreno kućište Compaq SP700 Professional Workstation računara stavlja nam do znanja da se ne radi o hardveru sa kojim se svakodnevno srećemo. U masivnom kućištu izvanredne konstrukcije i gotovo duplo veće dubine od standardnog ATX-a zatičemo bitno izmenjen raspored elemenata. Sve je podređeno optimalnom hlađenju brojnih komponenti sa ogromnom toplotnom disipacijom, počev od pozicioniranja ležišta za brze SCSI diskove uz koje je masivan ventilator, do pažljivo osmišljenog sistema vazdušnih strujanja preko površine grafičkih kartica, koje u ovakvoj konfiguraciji neretko troše 50-100 W.

    Srce računara čini Compaq-ova ATX matična ploča koja prima dva Penitum III procesora i opremljena je sa čak 8 DIMM slotova, u koje je utaknut 1 GB ECC SDRAM memorije. Impresivna količina koja omogućava da se i najzahtevniji poslovi grafičkog dizajna u potpunosti obavljaju u RAM-u, ali i količina koja bi bila dovoljna da ovaj računar uspešno funkcioniše i kao server najviše klase. Na serverske primene podsećaju i dva Pentium III Xeon procesora koji rade na 550 MHz. Matična ploča, osim uobičajenih elemenata, sadrži i Texas Instruments Firewire (i1394) kontroler, bez čijeg prisustva je danas teško zamisliti profesionalni digitalni video editing. Symbios Logic UW SCSI kontroler i Compaq UW SCSI disk velike brzine rotacije (10000 rpm) osiguravaju vrhunske performanse disko i, što je možda i važnije, transparentan rad I/O sistema, koji u ovoj vrsti poslova može biti od ključnog značaja. Zamerku upućujemo samo kapacitetu diska od (za današnje pojmove skromnih) 9 GB.

Ključna tačka

    Najinteresantnija komponenta u grafičkoj radnoj stanici svakako je grafička kartica. Merila vrednosti na koje smo navikli ocenjujući grafičke karte namenjene masovnom PC tržištu u ovom trenutku moramo ostaviti po strani, jer je profesionalno tržište svet za sebe, potpuno različitih zahteva. Akcenat se tu stavlja na geometrijske transformacije a ne na rasterizaciju, s tim što se dopušta da cena bude 3 do 10 puta više od udarnih modela namenjenih prevashodno 3D zabavi. Istina, NVidia je svojom GPU tehnologijom načinila veliki prodor ka kvalitetima kakve zahtevaju grafičke radne stanice i Quadro akceleratorom premostila deo tog jaza. Međutim, kao ključni "igrači" na profesionalnom tržištu još uvek figuriraju proizvođači čija imena široj publici malo znače. Jedan od njih je i Intense 3D, firma čiju je Wildcat 4000 karticu Compaq odabrao za ovu konfiguraciju. Preciznije bi bilo reći da se radi o grafičkom sistemu, jer Wildcat 4000 čine dve kartice, jedna u AGP a druga u PCI formatu. Kartice međusobno komuniciraju direktno, koristeći flat kabl. Sistem ima ukupno 80 MB grafičke memorije, od čega 16 MB čini frame buffer, a preostalih 64 MB je namenjeno teksturama.

    Rezultati koje je Wildcat 4000 zabeležio na SpecOpc Viewperf 6.1.1. brzinskim testovima ne bi se mogli nazvati impresivnim, ali moramo uzeti u obzir i činjenicu da ova kartica ne pripada najnovijoj generaciji, mada je u trenutku pojave na tržištu spadala u vodeće profesionalne kartice. Danas se već nudi i Wildcat 4210 koji postižući trostruko bolje rezultate, što svrstava Intense3D među lidere.

    Zašto su profesionalne grafičke kartice toliko skupe? Pre svega zbog kompletnosti OpenGL podrške, apsolutne stabilnosti i kompatibilnosti sa profesionalnim grafičkim aplikacijama u NT4 / Windows 2000 okruženju. Znapajna je i podrška drajverima za najširi spektar aplikacija (uz 3D Studio Max i AutoCAD podržani su Maya, Microstation, Softimage, CDRS i razni drugi programi). Vreme je očito novac, a efikasna i kompletna tehnička podrška štedi to vreme profesionalnom korisniku, što svakako ima svoju cenu. Računar je dopunjen Compaq-ovim monitorom V900 od 19", čiji kvalitetom odgovara ostatku radne stanice: slika je oštra i čista, sa precizno definisanim kolor profilima.

    Koliko vrhunska konfiguracija ovog tipa, koja košta oko 25,000 maraka, zaista može da ponudi, ako je poredite sa uobičajenim PC računarima koje sklapate od komponenata tajvanske proizvodnje i plaćate nekoliko hiljada maraka? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, a još manje je jednoznačan: veliko je pitanje da li su potencijali ovakvog računara uopšte potrebni za posao kojim se bavite. Svakako postoji neka tačka od koje postaje važno što ovako koncipirana radna stanica ne pati od uskih grla (bilo u grafičkom ili I/O sistemu), postoje poslovi kod kojih je transparentan, pouzdan rad od ključne važnosti. Možda je ovakav računar za naše uslove i standard isuviše "egzotičan", ali oni kojima je namenjen svakako će se prepoznati kao ciljna grupa. U svakom slučaju, zadovoljstvo je pogledati ga, jer se takva snaga ne viđa često.