Star Trek: Klingon Academy će vam odškrinuti vrata elitne visokoobrazovne institucije za finalni trening budućih kapetana klingonskih kapitalnih brodova. Surova obuka, pod pokroviteljstvom opakog generala Changa (znamo ga iz 7. dela filmskog serijala) adekvatno će vas pripremiti za budući rat sa Federacijom (opisan u pomenutom filmu), usađujući vam u glavu, pored neophodnih borbenih veština, i surova načela klingonskog ratničkog kodeksa. Posle 25 misija (prvo simuliranih, pa stvarnih), od mladog kadeta sklonog poeziji, od vas će postati bezobzirni gadni i beskrupulozni skipper najsurovije svemirske mornarice Alpha Quadranta.

Klingon Academy je oficijalni nastavak Starfleet Academya, jedne od prvih (i jedne od najgorih) simulacija plovila većih gabarita od X-Winga. Igru ćete početi na komandnom mestu Bird of Preya, da bi vas napredak u kampanji počastio mogućnošću rukovođenja lakim i teškim krstaricama, krunišući vas čašću da sednete u rukovodno sjedalo gigantskog bojnog broda (kalibra Sword of Kahlesa). U odnosu na potpuno neubedljivog prethodnika, koji je od ugođaja Star Trek univerzuma posedovao samo lepo urađene FMV sekvence, Klingon Academy predstavlja kvantni skok po pitanju sadržinske koncepcije i igrivosti. Iako igra pati od nekoliko ozbiljnih mana, ipak predstavlja korak u pravom smeru za licencu sa najviše promašaja u istoriji igara za PC.

S obzirom da vam je u zadatak stavljena komanda brodom sa posadom od nekoliko stotina duša, način igre se u osnovi razlikuje od simulacija malih jednosedih lovaca. Koordinacija brodskih sistema, koju obavljate takozvanim VOS-om (Verbal Order Sistemom) je pored neposredne kontrole nad „kormilom” (prostornim usmeravanjem letelice) i otvaranjem vatre osnovni element borbenog plasmana vašeg plovila. Pored džojstika ili miša, koji ćete koristiti za klasično (mada, zbog veličine brodova, veoma inertno) manevrisanje, morate savladati i kompleksan sistem menija i submenija kojima pristupate pojednim sekcijama: od tastera 1, koji je rezervisan za inžinjerijsko odeljenje, preko dvojke (kontrola impulsnog i warp pogona), trojke (komunikacije)... do sedmice (oružje) i osmice (režimi nišanjenja). Svaka sekcija poseduje još najmanje dva nivoa podmenija (npr. inžinjerija/makroi raspodele brodske energije/makro za ofanzivni prilaz), što u praksi podrazumeva neslućene mogućnosti za eksperimentisanje sa borbenom gotovošću broda. Koren kompletne kombinatorike je, naravno, energija: reaktori daju tačno određenu količinu iste, a na vama je da je rasporedite u skladu sa situacijom u kojoj ste se našli. Pomenuti makroi (ako vam se slučajno ne svide, možete snimiti i svoje) nude sistemsku raspodelu u skladu sa borbenim prioritetiom: tako će vam „makro za standardni okršaj” akcenat staviti na impulsni pogon, vučni zrak, transportere marinaca i naravno, disruptore i fotonska torpeda; makro za povlačenje će vam automatski uključiti uređaj za nevidljivost, prebaciti 50% brodske energije u „damage control” i dobar procenat u „sick bay” (ambulantu); makro „hunt for cloaked ships” će akcenat staviti na senzore... Fino podešavanje aktivnog makroa (pored snimanja sopstvenog) ostvarićete pristupanjem pojednoj stanici i upućivanjem odgovarajućeg zahteva (na primer, nalazite se u ofanzivnom borbenom modu, protivnik počinje da beži, a vi dodajete još 25% energije impulsnom motoru sa ciljem da ga stignete – naravno, na uštrb nečeg drugog; ili pak, pojačate domet transportera, teleportujete mu marince na palubu i naredite im da mu onesposobe pogon ili štitove). Opcije su vam ograničene samo maštom i sopstvenim strateškim umećem.

Borbene misije su odlično projektovane, sa nekoliko taktičkih slojeva koje morate ukalkulisati u borbeni plan. Pored koordinacije sistema u sopstvenom brodu, vodićete računa i o wingmanima, slušati eventualna naređenja nadređenog oficira, sve vreme trudeći se da ostanete u jednom komadu. Galerija protivnika je zaista impresivna: pored petnaestak vrsta federacijskih brodova (od malih razarača do bojnih brodova „Excelcior” klase), makljaćete se sa Tholianima, Andorijancima, Romulancima i inim rasama (pa i braćom Klingoncima, pošto drugi deo kampanje pokriva građanski rat). Zaplet je veoma zanimljiv, a više nego filmsku atmosferu dopunjuju odlične FMV sekvence sa živim glumcima (od šest CD-a koje igra zauzima, čak pet je rezervisano za filmove!).

Mane. Bolne tačke Klingonske Akademije svode se na veoma problematičan AI vaših saboraca i protivnika, prebrzu borbu i neadekvatnu hardversku zahtevnost. Kao prvo, sve letelice u borbenoj zoni se ponašaju kao muve bez glave: uopšte se neće obazirati na mogućnost eventualnog sudara sa vama (a sudari su najčešće fatalni), pri borbi u asteroidnom polju u većini slučajeva će svi popiti po koju kamenčinu, a zbog borbe koja je najčešće u rangu beonjača, efekti kolizije će se u ogromnom broju slučajeva preneti na vas. I sama makljaža deluje pomalo van staze Zvezdanih Staza: umesto sporih obletanja gde taktika i lukavstvo igraju presudnu ulogu, ovde ćete konstantno biti prinuđeni na lupinge i baletske piruete sa ciljem da prednje ofanzivno naouružanje plasirate u bok protivnika.

Ako vas broj CD-a ne odgovori od kupovine igre, hardverska zahtevnost sigurno hoće: da bi igra tekla glatko (u nekoj razumnoj rezoluciji, sa maksimalnim efektima), biće vam potrebno više od 128 MB RAM-a! Idealno bi bilo da posedujete 192 MB, kada do povremenih kočenja (koja u žaru borbe, zbog mogućnosti sudara, mogu biti fatalna) neće dolaziti. Nazdravlje!

Miodrag KUZMANOVIĆ