U računarskim krugovima pojavljivanje novog 3D čipa uvek je događaj koji pobuđuje veliku pažnju, posebno ako se radi o novom čipu firme „nVIDIA”. Može se učiniti da razlika između standardnog čipa Riva TNT2 i novog Riva TNT2 Pro nije tako velika, međutim ona je svakako dovoljna da po mnogo čemu smesti novi čip na vrh TNT2 familije.

nVIDIA TNT2 akceleratori su na početku rađeni u 0,25-mikronskoj tehnologiji, što je postavljalo određenu granicu u pogledu frekvencije na kojoj su ovi čipovi mogli stabilno da rade. Zbog toga su prvi TNT2 akceleratori podešeni na 125 MHz za core i 150 MHz za memoriju. Nešto kvalitetnije Ultra verzije rade na 150 MHz za core, dok im memorija radi na 183 MHz, čime je Ultra predstavljala vrh TNT2 familije i bila neprikosnovena po pitanju performansi. Situacija se promenila pojavom GeForce 256 čipa, jer je on doneo novu 0,22-mikronsku tehnologiju. Tako se i TNT2 pojavio u novoj tehnologiji i dobio ime TNT2 A ili TNT2 Pro. Niža radna temperatura omogućila je da ovi čipovi rade na 143 MHz, dok im je memorija podešena na 166 MHz, čime su po performansama plasirani između TNT2 i TNT2 Ultra verzija.

Jedna od prvih firmi koja je rešila da iskoristi prednosti TNT2 Pro čipa je „Elsa” sa dve verzije Erazor III Pro kartice: jednu sa video-ulazima i video-izlazima i jednu bez video-dodataka. Prva je kod nas prigodno nazvana Pro VIVO (Video In, Video Out), dok je druga ostala na jednostavnom, ali uverljivom Pro sufiksu. Dodatno iznenađenje predstavlja i činjenica da je ova kartica napravljena u Mađarskoj(!?), dok je VIVO verzija napravljena na Tajvanu.

Obe kartice postižu istovetne rezultate, koriste iste drajvere i rade na istim frekvencijama, mada memorijski čipovi nisu istovetni. Obe kartice krasi veoma kvalitetna izrada, baš onakva na kakvu smo i navikli od „Else”. Da li zbog nove verzije drajvera ili zbog pomenutog kvaliteta, tek Erazor III je na mnogim testovima istrčao ispred Creative Ultre, koju smo testirali u jednom od prethodnih brojeva. Obzirom na vrhunski kvalitet sistema za hlađenje, kartica se ni posle više sati rada u Unrealu nije grejala mnogo iznad sobne temperature, što nas je ohrabrilo na smelije overklokerske poduhvate. Kartica je sasvim stabilno radila i na 170/180 MHz (jezgro/memorija) dajući srazmerno bolje rezultate i grejući se tek nešto više. Čak i overklokovan, Erazor III se grejao daleko manje nego, recimo, Banshee koji inače obitava u mašini, a koji ima i daleko robusniji hladnjak.

U svim modernim igrama Erazor III se pokazao odlično, dajući često rezultate ravne i GeForceu. Kvalitet „Elsinih” OpenGL drajvera je takođe vrhunski pa je prebacivanje između Direct3D i OpenGL modova teklo bez ikakvih problema. OpenGL je odlično radio i u ozbiljnijim 3D aplikacijama, ali je za razliku od igara, GeForce ovde imao mnogo osetniju prednost. Ipak Erazor III Pro je i na ovom polju vrlo upotrebljiva kartica, pa se svi 3D amateri i poluprofesionalci bez ikakvog straha mogu odlučiti za nju.

Video ulazi i izlazi na Pro VIVO su interesantna opcija, jer vam mogu ponuditi gledanje TV-a na monitoru, ukoliko od vašeg videa „pozajmite” TV tuner ili da se igrate i snimate prezentacije ili preview vaših animacija na VHS-u i velikom TV ekranu. Naravno, tu je i mogućnost grebovanja video sekvenci, ali ovde ne treba očekivati čuda, jer Erazor III nema hardverski MPEG2 koder, već je namenjen isključivo amaterskim video zahvatima. Kvalitet video izlaza je, s druge strane, veoma dobar, slika je veoma oštra i zasićenje boja odlično.

ELSA Erazor III predstavlja vrhunac TNT2 tehnologije i donosi punu zrelost ovim karticama. Oštrina i kvalitet slike koji nudi ova kartica lako zadovoljavaju profesionalne zahteve, a kvalitet drajvera i podrška na Mreži su dovoljna sigurnost da korisnik neće ostati na cedilu. Erazor III Pro je odlična kartica za sve moderne sisteme, a sa „Elsom” i onako nikako ne možete da pogrešite.

Stevan JOSIMOVIĆ