Euro 2000 se u potpunosti zasniva na FIFA 2000 engineu, pa s tehničkog aspekta neće biti nikakvih prigovora. Sve ostalo je daleko ispod očekivanja, čak i onih najskromnijih. Iz tog razloga, ovaj prikaz ni u kom slučaju neće biti još jedan hvalospev „moćnoj” Fifi. Naprotiv, biće to nož objektivnosti iz pera posvećenog ljubitelja FIFA simulacija, oštra kritika koja će možda povrediti one koji u ovoj igri vide nešto više.

Teza da je Road to World Cup 98 bila poslednja igra koja je donela istinski napredak u simulacijama fudbala sve se više čini tačnom. Euro 2000 pride dokazuje da se može napraviti i korak unazad, jer kao ogoljena verzija prethodne igre ona ne može biti ništa više. Sam početak šampionata donosi veliko razočarenje – ne može se odmah početi finalni turnir, već nas igra vraća u 1996. godinu, na početak kvalifikacija za Evropski šampionat. Dobro, to bismo još i progutali da se time ne remeti kompletna shema takmičenja – u završnici će se naći randomizirane selekcije u grupama koje se ne poklapaju s realnim. Jedini način da zaigrate šampionat u kome grupe imaju pravi raspored ekipa jeste da izaberete tim Belgije ili Holandije, koji su kao domaćini bili pošteđeni kvalifikacija. Taman kad smo se poradovali da ćemo „oljuštiti” Slovence 13. juna, spazili smu u grupi selekcije Izraela i Danske. Zamislite samo to iznenađenje.

Drugo mesto na lestvici razočarenja pripada potpuno neuravnoteženoj težini igre. Na amaterskom nivou svi iole iskusniji igrači mogu proći takmičenje bez i jednog primljenog gola s razlikom +50. Sledeći nivo težine (Professional) pakleno je težak, naročito ako ukrstite koplja se nekom od standardno jakih reprezentacija (Nemačka, Engleska, Španija, Italija). Ilustracije radi, meč s Hrvatskom na amaterskom nivou završavali smo dvocifrenom gol razlikom u našu korist, da bi na profesionalnom nivou jedva skrpili nerešen rezultat, i to posle nekoliko izgubljenih utakmica. Najteži nivo preporučujemo samo mazohistima.

Da sve bude još crnje, kompjuter vara. To čak nisu sitne nameštaljke, već neskrivene prevare koje se najviše manifestuju na višim nivoima težine. Nakon što izgubite loptu pred protivničkim šesnaestercem, vaš napadač potpuno gubi balans u toku naradne dve sekunde, što ostavlja više nego dovoljno vremena protivniku da iznese loptu iz opasne zone. U suprotnom smeru to, naravno, ne funkcioniše, pa u protivnike možete uklizavati do mile volje, oni će uvek brzo povratiti loptu. Dalje, protivnički fudbaleri trče daleko brže, preotimaju loptu bez faula (čak i kad vam povrede igrača), nakon izvedenog kornera gol će vam prikucati najniži igrač u supraničkoj postavi i tako dalje u nedogled. Posebno nervira pristrasnost sudija kod oštrih startova koji se po pravilu dešavaju u ključnim trenucima.

Brzina igre je nešto manja nego u FIFA 2000, ali je i dalje daleko veća od realne. Da biste dogurali do vrha potrebni su vam savršena koordinacija oka i ruke, izdržljiv džojped (preko tastature igrajte samo u krajnjoj nuždi) i razvijen palac kojim ćete neprestano pritiskati taster za trčanje i izbegavanje neopreznih startova, kako vam ne bi čitav tim završio u urgentnom centru. Sve u svemu, Euro 2000 je definitivno najteža igra u kompletnom opusu „EA Sportsa”, igra u kojoj do savršenstva morate savladati kontrolni sistem i sve pokrete. Potrebni su brži refleksi nego za sve simulacije košarke i bejzbola, što zvuči paradoksalno.

Srećom, za tehničke karakteristike ne možemo naći reči ozbiljnije kritike. Utakmice daleko bolje izgledaju kada ih posmatrate s veće udaljenosti, kada do izražaja dolazi fenomenalna animacija. Izbliza gledano, svaki igrač izgleda kao quakeoliki Kvazimodo koji jedva da podseća na realnu osobu koju predstavlja. Zvučni efekti su bez premca, komentar nije loš, mada vremenom dosadi (ponavljaju se stalno iste rečenice, a komentator nijednog golmana ne oslovljava po imenu). AI rutina je odlična, mada na tom planu utisak kvare pomenuta varanja koja kompjuter bezrezervno sprovodi. Hardverska zahtevnost je još veća nego ranije, pa se fluidan prikaz u rezolucijama iznad 640x480 tačaka može postići samo 3D karticama treće generacije.

Brojni propusti učiniće da Euro 2000 ostane zapamćen kao razočarenje koje nam je „EA Sports UK” neočekivano priredio. No, činjenica je da će se i ovaj nastavak igrati sve dok ne stigne FIFA 2001, jednostavno zato što smo tako navikli. A možda tako treba...

Gradimir JOKSIMOVIĆ