Pre pojave video igara najpopularniji vid kućne zabave među mladima bili su stripovi. U časovima dokolice prelistavale su se avanture mnogobrojnih akcionih junaka i superheroja, a naročitu popularnost uživali su komični stripovi koji su ismevali ljudske karaktere. Čuveni stripski scenarista Rene Gošini (Asteriksov “tata”) bavio se upravo takvom vrstom satiričnog stripa, a jedan od najznačajnijih njegovih junaka otelotvoren je kroz lik velikog vezira Iznoguda (Is no good). Iz dana u dan nesrećni vezir smišljao je načine kako da ukloni priglupog kalifa Harun Al Sindara i zauzme njegovo mesto i titulu. U tome mu je svesrdno pomagao, ili bolje reći odmagao njegov imbecilni pomoćnik Brah At Hamed, zahvaljujući kome se svaki pokušaj osvajanja vlasti završavao bez uspeha. Zahvaljujući firmi “Microids” konačno smo dobili i igru posvećenu Iznogudovim dogodovštinama.

Već dugo nismo u prilici da vidimo kvalitetnu jump & run platformsku igru za PC računare. Legendarne igre sa Diznijevimpotpisom (Hercules i druge) odavno su već zaboravljene, pa je nova igra u Aladdin stilu stigla u pravi čas. Iznogoud će, kao igra koja se potpuno uklapa u kliše 2D platformi, obradovati pre svega mlađi naraštaj dok će među starijim igračima uživati samo nostalgični ljubitelji ovog žanra. Cilj igre je, kako ste verovatno već i pretpostavili, postati kalif umesto kalifa, tj. omogućiti zlosrećnom veziru da ostvari ono što mu kroz brojne epizode stripa nije pošlo za rukom. Put do uspeha vodi kroz petnaest različito dekorisanih nivoa koji vrve od prepreka i neprijateljski nastrojenih likova koji će Iznogudu prilično zabiberiti posao.

Jednostavnost igranja i kontrole glavnog lika osnovni su preduslovi da igra ovog tipa bude privlačna mladim igračima, a Iznogoud ih je kao takve u potpunosti ispoštovao. Pravila igre ni u jednom delu ne odstupaju ni za milimetar od ustaljenog standarda. Glavni lik kreće se u osam osnovnih pravaca, dok ostali pokreti obuhvataju skok, trčanje i pucanje (odgovarajuće tastere moguće je definisati u okviru glavnog menija). Ovakav raspored pokreta čini upravljanje znatno lakšim u odnosu na, recimo, Hercules i čini ovu igru podobnom i za najmlađe korisnike. Neprijatelje je treba izbegavati preskakanjem ili eliminisati oružjem, čiji je izbor, nažalost, prilično skroman.

Od predmeta koje treba sakupljati najvažniji su novčići, koji se mogu koristiti kao oružje za bacanje na neprijatelje, ili kao kredit za dobijanje šifre za prelazak na naredni nivo. Pored parica možete sakupljati satove koji produžavaju vreme predviđeno za završetak nivoa, zatim flašice sa energijom (“Red Bull”?), živote i alate za otvaranje vrata na kraju nivoa. Iza pomenutih vrata čekaju vas glomazni čuvari nivoa, popularne Glavonje. “Arhitektonski” elementi nivoa podrazumevaju sve vrste platformi (statične, pokretne, nestajuće), teleporte i druge za ovaj tip igara karakteristične detalje. Neprijateljski likovi su neuobičajeno raznovrsni, pa ćete u igri sresti čak pedeset različitih negativaca koji se različito ponašaju. Nivoi su sjajno osmišljeni, dizajnerski veoma raznovrsni i prilično prostrani (sastoje se iz po dvadeset ekrana).

S obzirom da je izvođenje je u dve dimenzije, pozadinska grafika crtana je golom rukom i naknadno skenirana i bojena, pa neodoljivo podseća na pozadine iz stripova. Ova pomalo neuobičajena tehnika dala je sjajne rezultate, najviše zahvaljujući potpunom odsustvu pikselizacije slike (što bi se “narodski” reklo, nema tačkica). Nedostaje samo nešto više boja. Sprajtovi su prilično krupni (njihova veličina se podešava iz menija), crtani u visokoj rezoluciji, sjajno animirani, ali nešto traljavije obojeni. Oseća se nedostatak paralaksnog skrola pozadine, jer su korišćene samo dve ravni. No, to nimalo ne kvari ukupni vizuelni utisak koji je sasvim dobar i možemo reći da je, što se kvaliteta grafike tiče, Iznogoud “položio test”. Animacije sprajtova i skrol pozadine nisu najbolje uklopljeni, tako da se pri bržem igranju stiče utisak “plastičnosti” i krutosti animacije. Zvučna podloga je kvalitetna, ali prilično jednolična i kvantitativno siromašna. Neki od zvučnih efekata svojom oštrinom previše odskaču od ostalih i skreću pažnju više nego što je poželjno (na primer, Iznogudova dernjava kad gubi energiju vrlo brzo počinje da nervira). Neadekvatno je odmerena i težina igre, koja već na srednjem nivou prevazilazi realne mogućnosti deteta ciljne uzrasne grupe. Da bi se igra privela kraju, treba zaista puno vežbati.

Možemo konstatovati da je Iznogoud sasvim solidna dečja igra koja po svom kvalitetu pripada, uslovno rečeno, gornjoj srednjoj klasi platformskih igara. U odnosu na tehnički naprednije programe ovog tipa (Claw, Jazz Jackrabbit 2) postoji izvestan tehnički zaostatak koji je najvećim delom kompenzovan atraktivnim izborom likova. Probajte je, ko zna kad će vam se opet pružiti prilika da budete kalif umesto kalifa.

Gradimir JOKSIMOVIĆ