K 240, Master of Orion, Ascendancy... Galaktičke legende u pravom smislu reči, igre koje su menadžment svemirskih imperija postavile kao atraktivniji pandan uređivanju virtuelnih gradova, naftnih kompanija, železnice, luna parkova i sličnih prašinarskih društveno-političkih konstrukcija. Kosmos je sam po sebi hiperintrigantna stvar, čiji atributi fascinacije i imaginacije eksponencijalno rastu kada se sami aktivno uključite u njegovo osvajanje i organizaciju.

Imperium Galactica, delo talentovane grupe programera iz našeg neposrednog komšiluka (Mađarska), pre dve godine podiglo je dosta prašine na ograničenom tržištu sličnih igara. Kao prvo, dotična poslastica je imala do sada neviđene ambicije kada je reč o obimu zadataka koje je stavljala pred igrača: kolonizacija novih svetova, istraživanje tehnologija, mikromenadžment naseljenih planeta, diplomatija, ratovanje (svemirsko i planetarno, u stilu dobre real-time strategije), kastomizacija svemirskih brodova... Jednostavno, osećaj totalne kontrole nad situacijom je bio neporeciv. Kao šećer u prahu na kori krempite, pored svih lepota imali smo i veoma zanimljivu storiju, koja se odmotavala u skladu sa vašim napretkom u kampanji... Koji je, nažalost, zbog seta predefinisanih misija bio potpuno linearan.

Imperium Galactica 2, pored totalne revizije finalne primedbe iz poslednjeg pasusa, donosi isključivo evolutivna unapređenja nečega što objektivno nije zahtevalo neke posebne intervencije, sem kozmetičkih. Lepše, bogatije i produbljenije: tri standardne odrednice ovde nalazimo u svojoj semantičkoj potpunosti.

Kao prvo, kampanja je totalno nelinerna, u smislu da vam prateća priča nije iseckana na niz manje-više (ne)povezanih misija. Imate doduše, mali milion sporednih zadataka (u formi mini questova), koji dolaze u najrazličitijim formama: jednom će vas trgovačka unija zamoliti da se obračunate sa piratima, drugi put će vaši naučnici detektovati čudne signale sa neke od obližnjih planeta (i zamoliti vas da vidite o čemu se radi), treći put ćete se obračunavati sa mafijom na nekoj od kolonija... A pošto na raspolaganju imate izbor između tri rase (ljudi, Shinari i Kra’Hen), te misije će vam znatno varirati zavisno od strane koju ste odabrali.

Početni izbor galaktičke civilizacije koju ćete voditi, sem kozmetičkih i sadržajnih (različita okvirna priča) ima ogromne posledice vezane za metode i način na koji ćete ostvariti ultimativni cilj dominacije nad galaksijom: Ljudi (Solarians) poseduju najveće bonuse na istraživanje novih tehnologija, dok su u vojnom, diplomatskom i logističkom pogledu negde na zlatnoj sredini; Shinari, pak, najbolje rezultate ostvaruju kada se oslone na špijunažu, diplomatiju i trgovinu, dok Kra’Heni u najvećoj meri podsećaju na Klingonce (oslanjanje na brutalnu silu, bez mogućnosti za diplomatiju). Pošto igra dolazi na četiri kompakt diska (instalacioni i po jedan za svaku stranu), svaka od rasa poseduje dovoljno FMV materijala da vam da dodatnu motivaciju za prelazak igre iz njene perspektive.

Sama mehanika igre je veoma slična prvom delu, ali su zbog „open ended” strukuiranosti kampanje forma zadatka i način igre dijametralno drugačiji: ako se previše budete orjentisali na ispunjenje kratkoročnih ciljeva, vrlo verovatno da ćete iz vida ispustiti „big picture” i omašiti u nekom aspektu čijeg značaja postajete svesni posle nekoliko sati igre (npr., zbog agresivne ekspanzije i kolonizacije, zanemarićete istraživanja i razvoj borbenih efektiva, što će neprijatelj prvom prilikom surovo kazniti). Uopšte, veštačka inteligencija oponentskih civilizacija je na prilično zavidnom nivou: ako vam pronađu slabu tačku (najčešće putem špijunaže), budite sigurni da će u eventualnom sukobu zaigrati na tu kartu (napasti planetu bez stacionarne odbrane, na primer). A ako ste kojim slučajem jači, diplomatija i ucenjivanje će imati daleko više efekata...

Neverovatna detaljnost svih aspekata igre ne podrazumeva fizikalisanje na koje smo navikli kod sličnih igara. Menadžment kolonija, na primer, možete u potpunosti automatizovati u skladu sa željenim prioritetima, nalik na Alphu Centauri (unifikovati poreske stope na svim planetama, dati primat vojnim, naučnim ili civilnim građevinama, koje će lokalni guverner izgrađivati kako budžet bude dozvoljavao, itd.). Poveravanje dosadne logistike pouzdanom AI-u i koncentracija na „ono od čega se živi” (razvoj borbene armade, manipulacija špijunima i rat) je pravi recept za uspeh.

Stigosmo i do grafike, koja po prvi put u igri ovakvog tipa ima atribute „totalnog tri-dea”, sa efektima hardverske akceleracije u svakom podsegmentu (čak u u tekstualnim menijima). Inicijalno ograničenje ekranske rezolucije (640*480) možete prenebregnuti skidanjem patcha sa http://www.imperiumgalactica2.com/ i po prvi put zajaziti poznati svemir u ovako lepoj i preglednoj formi.

Imperium Galactica 2 trenutno nema konkurenciju u svojoj oblasti. A s obzirom da nas od Master of Oriona 3 deli još duga godina kuliranja, neće je skoro ni dobiti.

Miodrag KUZMANOVIĆ