Preko četiri miliona prodatih komada u Japanu u periodu od samo nekoliko meseci, i još par miliona u svetu! Čik pogodite šta je to prodato u tolikom broju! Jaja? Papirne maramice? Klikeri? Ništa od toga, već oficijelna pakovanja najnovijeg čuda od igre „Square Softa”. Neverovatan odziv na koji je naišao prethodni, sedmi nastavak serijala kod vlasnika PC-a, definitivno je uverio kosooke da njihov najpoznatiji proizvod ima svetlu budućnost na kompjuterskom tržištu. Zbog toga je Final Fantasy VIII, u poređenju sa „sedmicom”, stigao sa manje zakašnjenja u odnosu na internacionalnu Playstation verziju, ponudivši igračima RPG igara doživljaj koji se ni ovoga puta ne može uporediti sa nečim što dolazi sa Zapada.

Igre iz serije Final Fantasy po tradiciji nemaju veze jedna sa drugom. Ovoga puta radnja započinje u vojnoj akademiji u kojoj se školuju pripadnici elitnih snaga pod imenom „SeeD”. Glavni junak je sedamnaestogodišnji kadet Squall Leonhart, hladan i prilično asocijalan mladić koji veliki deo vremena provodi u sukobima sa svojim najvećim rivalom Seiferom Almasyjem. Ali, kada u Squallov život uđe devojka njegovih snova, i to neposredno pred početak građanskog rata, uslediće neočekivani događaji koji će od tog povučenog momka načiniti velikog heroja.

Oni koji su ovladali upravljanjem likovima u FFVII, mogu to znanje sada komotno baciti u vodu – Final Fantasy VIII ne samo da tematski nema nikakve veze sa prethodnim, već donosi novi i ponovo originalni koncept upravljanja likovima, kako u pogledu njihovog napredovanja, tako i u toku borbi. Umesto „materije”, koja je predstavljala neku vrstu akumulatora energije, ovde se srećemo sa sakupljanjem, spajanjem i kanalisanjem sirove elementalske magije (Magic Junctioning). Svaki lik ima sposobnost da u borbi crpi magiju od protivnika i da je skladišti za kasniju upotrebu. Mogućnost da neka magija bude upotrebljena nije uslovljena magijskim poenima (što je standard u RPG igrama, uključujući i FFVII), već brojem uskladištenih „porcija” izvučenih iz protivnika. Sakupljena magija, međutim, pored toga što se koristi u borbi, ima još jednu bitnu funkciju: nju je moguće kanalisati prema bazičnim karakteristikama likova (snaga, vitalnost, brzina itd.), čime se ostvaruje njihov globalni napredak, otpornost prema određenim elementalima i specijalizacija u bacanju magija.

Druga velika novina jesu tzv. „Guardian Force Monsters”, odnosno Čuvari. Iako u osnovi imaju istu funkciju kao čudovišta koja vode poreklo iz „Summon Materie” u FFVII, njihova uloga u „osmici” ima daleko veću težinu, s obzirom da su izdignuti maltene na nivo glavnih likova. Čuvari su, dakle, polubožanstva koja pomažu junacima da se izbore sa opasnim protivnicima. Svaki junak ima pravo da sebi dodeli nekoliko zaštitnika koje može zvati u pomoć u kritičnim trenucima borbe. To se ne razlikuje mnogo od koncepta viđenog u prethodnom nastavku, s tim što Čuvari sada imaju osobine realnih likova: razvijaju se po nivoima, imaju „hit poene” i poseduju brojna specijalna svojstva. Oni su zapravo neka vrsta kućnih ljubimaca koji se razvijaju u zavisnosti od ponašanja svojih gazda. Prizivanje Čuvara sada zahteva određeni vremenski period i za to vreme se sva oštećenja nastala u borbi prenose na njih (teorijski, ali i praktično, oni mogu doživeti nokaut u toku borbe). U većini slučajeva, u pitanju su ponosna bića koja u prvom momentu neće želeti da postanu ljudske sluge. Zbog toga ih je najpre neophodno pobediti u borbi i tek tada će pristati da sarađuju. Igrači „sedmice” prepoznaće među Čuvarima neke stare znance (Shivu, Ifrita, Leviathana, Alexandera), ali i upoznati mnoge druge (Diabla, Sirenu, Edena itd.). Pomenimo i da je čuveni „Limit Break” udarac doživeo velike izmene. Njega je sada moguće izvesti samo u trenucima kada skala životnih poena određenog lika padne skoro na nulu, čime je on prerastao u očajnički potez koji junak izvodi pre nego što padne u nesvest. Zanimljivo je da svaki „Limit Break” ima podvarijante, a koja će od njih biti realizovana zavisi od brzine i kombinacije pritisnutih tastera (nešto slično Fatality i Combo udarcima u serijalu Mortal Kombat).

U gomili drugih poboljšanja u odnosu na Final Fantasy VII, izdvajamo još nekoliko stavki. Pre svega, igra sada deluje mnogo realnije i ozbiljnije, jer glavni junaci više ne liče na karikiranu dečurliju, već na prave ljude sa normalnim telesnim karakteristikama. Pozadinska grafika je znatno kvalitetnija (ali i dalje ispod mogućnosti današnjih računara), a svetska mapa (World Map) izgleda prirodnije. Međuanimacije su nešto najlepše što smo do sada videli u nekoj igri.

I pored toga što Final Fantasy VIII, kao i njegov prethodni deo, ima neke negativne osobine koje su isključivo posledica Playstation nasleđa (fiksna rezolucija od svega 640 x 480 tačaka, ograničeno snimanje pozicija, slab zvuk i nedostatak digitalizovanog govora, nezgrapna navigacija kroz složene menije zbog toga što miš nije podržan), čini se da je „Square Soft” ovom igrom definitivno započeo pobednički pohod na PC tržište, satirući pred sobom konkurenciju koja je u međuvremenu (ne)uspešno pokušala da plasira seriju klonova. Final Fantasy VIII je prava fantazija – vizuelna, narativna i idejna, čudesna bajka o prijateljstvu, suparništvu i ljubavi, o onome što svaki čovek u svom životu doživi na ovaj ili onaj način. Čisto remek-delo.

Slobodan MACEDONIĆ