Real-time strategije najnovije generacije, u kojima se od igrača isključivo zahteva manipulacija snagama na terenu (bez harvestovanja bilo kakvih resursa) postaju sve popularnije. U taj čarobni, još pomalo neistraženi milje zaplovio je „Talonsoft” sa svojim najnovijim ostvarenjem. Psi Rata su se puni nade otisnuli sa razvojne obale na programerskim stolovima, ali su se momentalno nasukali na hridi kritičarske i igračke evaluacije kvaliteta.

Jedino što ovde valja je grafika: predivni 3D engine Dogs of Wara briljira u svakom pogledu u kome je onaj iz Star Wars: Force Commandera podbacio. Pre svega, kontrola kamere je odlična, a igra je pregledna bez obzira na ugao pod kojim posmatrate akciju (doduše, jedinice nisu toliko ekstremno skalirane – nema disporporcije tipa AT-AT vs Stormtrooper).

Sve ostalo smrdi: počevši od fabule (borba za koloniju punu resursa koja se otcepila od matice Zemlje), preko razrade kroz fenomenonalno dosadne brifinge (bez ikakve veze jednog sa drugim) koji sadržinski gledano, ne grade nikakvu koherentnu priču niti donose likove sa kojima se možete identifikovati. Akcija u misijama, odnosno njihovo odrađivanje je ipak najporaznije: bez obzira na navodnu slobodu akcije i taktike koju donosi RTS koncept bez rudarenja resursa, ovde je svaka misija obična puzzla koju najčešće možete rešiti samo na jedan način. Jedinicama se, doduše, prikupljeno iskustvo prenosi iz misije u misiju, ali ni soldat sa pet zvezdica ne pokazuje neke iole remarkabilne rezultate.

U najkraćem, Dogs of War podseća na povrće iz staklenika: izgleda primaljivo, ali nema nikakav ukus. Preskočite ga.

Miodrag KUZMANOVIĆ