Mnogi ljudi sanjaju o tome da ih jednog dana pozove advokat i saopšti da su nasledili celokupnu imovinu nekog davno zaboravljenog rođaka, koji je čitav svoj život proveo u inostranstvu (čitaj: Americi) i tamo “zgrnuo” veliku lovu. Možete onda zamisliti kako je reagovao Džejk Rajt kada je saznao da mu je ujak Džejkob, koga godinama nije video, ostavio u amanet ni manje ni više nego čitav mesec po imenu Luna Crysta! Pa dobro, ne baš čitav mesec, ali svakako jedan od njegovih najboljih delova - vlasništvo nad delom rudnika egzotičnih minerala koji ostvaruje ogroman godišnji profit. Međutim, ujka Džejkob nije umro prirodnom smrću: izvršio je samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima, neposredno nakon razgovora sa jednim Cefidom, pripadnikom rase koja na Luna Crysti živi od pamtiveka. Suočen sa velikim brojem pitanja na koja nije mogao da dobije odgovore na Zemlji, mlađani Džejk odlučuje da poseti tajanstveni mesec i da proveri ko ili šta stoji iza smrti njegovog rođaka.

Američka firma “SouthPeak Interactive” do sada iza sebe ima nekoliko igara (Men in Black, Qin itd.), ali se ni za jednu od njih ne može reći da je dobro prošla na tržištu. Takvu sudbinu imala je i igra Temujin koja je objavljena pre nešto više od godinu dana sa ambicijom da pojača konkurenciju na polju tzv. interaktivnih avantura u koje, recimo, spadaju Ripper, Phantasmagoria 1/2, The X-Files itd. Nažalost, kvalitet Temujina bio je daleko ispod očekivanog. “SouthPeakovci” su zato uložili puno truda u izradu sledeće avanutre što se, po svemu sudeći, isplatilo. Dark Side of the Moon je verovatno njihova najbolja igra do sada.

Kada se izgovori fraza “Dark Side of the Moon”, prva asocijacija koja pada na pamet svakom čoveku koji iole poznaje savremenu muziku jeste dvadeset šest godina stari album grupe Pink Floyd koga kritičari svrstavaju među najznačajnija ostvarenja ovog čuvenog rok sastava. Naravno, “SouthPeakova” igra nema nikakve veze sa muzikom Pink Floyda. Dark Side of the Moon je SF avantura čija je radnja smeštena u planetarni sistem koji su ljudi kolonizovali u cilju eksploatacije rudnih bogatstava koja su na Zemlji odavno iscrpljena. Iako ima originalnu priču, ova avantura u pojedinim momentima podseća na film Pola Verhovena “Totalni opoziv”. Naravno, njen glavni junak, Džejk Rajt, nimalo ne liči na lik koga u pomenutom filmu tumači Arnold Šverceneger. Umesto mišića, Džejk će morati da napregne moždane vijuge ne bi li raskrinkao planove čelnih ljudi rudarske kompanije koji za račun povećanja produktivnosti rada rudara manipulišu proizvodnjom kiseonika neophodnog za održavanje kolonije u životu.

Igrači naviknuti na avanture tipa The Beast Within ili Black Dahlia, biće razočarani prilikom prvog susreta sa Tamnom stranom meseca, pre svega zato što je veličina prozora rezervisanog za pogled na okolinu tek nešto veća od četvrtine ekrana. Ova karakteristika ne služi na čast programerima “SouthPeaka”, jer su interaktivne igre sa takvom veličinom aktivnog prozora postojale još “davne” 1995. godine (npr. The Daedalus Encounter). Međutim, već nakon nekoliko minuta igranja, ispostaviće se da to i nije tako veliki hendikep, s obzirom da je avantura urađena u tzv. Video Reality tehnici. Ova tehnika podrazumeva standardno kontinualno kretanje po dubini, slobodnu rotaciju oko ose, te podizanje i spuštanje pogleda, ali i vrhunski “non-interlace” video kakav se do sada jedino mogao videti kod igre The X-Files. Ključna osobina Video Realityja je to što na slabijim kompjuterima daje fantastične rezultate. Za razliku od The X-Filesa, kome je za visokokvalitetnu reprodukciju bila potrebna moćna mašina, Dark Side of the Moon pruža skoro isti kvalitet videa, ali na daleko slabijem računaru. Tajna leži u blagom zamućenju pozadine koje je pre svega izvedeno zarad optimizacije FMV-a, ali i da bi se istakli glumci čije su figure, naravno, savršeno izoštrene. Sjajna ideja je i postavljanje četiri zelena polja po obodu glavnog prozora. Na ovaj način igrač više nema potrebu da drži pritisnuto levo dugme miša u fazi rotiranja scene, što je inače uobičajna karakteristika kod ovakvih igara. Dovoljno je da kurzor postavi na zeleno polje i animacija kretanja u bilo kom pravcu odvijaće se automatski.

Avantura dolazi na šest kompakt diskova, ali nemojte misliti da se radi o još jednom interaktivnom filmu koga je moguće završiti za tri-četiri sata. Igra je dugačka, prilično teška, pa čak i pomalo nelinearna, mada se ta osobina ispoljava isključivo u toku razgovora sa drugim likovima. Problemi su većinom avanturističke prirode (tu i tamo se provuče i pokoja Mystolika zagonetka), a postoje i poluakradni momenti kada treba nadmudriti vanzemaljska čudovišta koja žive u rudnicima Luna Cryste. Većinu igrača će verovatno nervirati često menjanje diskova, ali to je nužno zlo u uslovima kada se na diskovima nalazi različit materijal (bolje tako, nego ponavljanje “gradiva” kao u Phantasmagoriji i nekim drugim igrama). Ovakve avanture su očigledno sazrele za DVD-ROM.

Dark Side of the Moon je dobra avantura. Iako ne spada u sam vrh prošlogodišnje ponude, svakako zaslužuje pažnju avanturista, posebno onih koji vole naučnu fantastiku.

Slobodan MACEDONIĆ