Ako pitate da li Voodoo5 leti, odgovor je – leti. Šalu na stranu, Voodoo5 je stigao, strasti se polako stišavaju, a kakva su sve obećanja pljuštala pre pojave ove kartice, nije nam lako da pohvatamo sve novitete koje je doneo.

Teško je oteti se utisku da i pored relativno dobrih rezultata, ova kartica može mnogo više. Na to nas od prvog momenta navodi i njen neobični izgled: dva čipa, pozamašna dužina karte, 64 MB video memorije i kao vrhunac – konektor za napajanje kao za hard disk! Kada i ako to sve uspete da smestite u kućište (potrebno je veliko kućište ili kombinacija ploča/kućište gde iza AGP slota ima bar 15 centimetara slobodno), instalacija drajvera je klasična i jednostavna.

Kao prvo, uočićete da je kvalitet slike ostao je na zavidno visokom nivou. Zatim ćete šetnjom kroz Properties desktopa naći sijaset novih podešavanja. Na nekima od njih prepoznaćete obećanja iz reklamne kampanje, dok će vas neka možda u prvom trenutku baciti u rebus.

Voodoo5 5500 je, izgleda, odgovor na sve zamerke zahtevnog i razmaženog igračkog tržišta. Pre svega, ova kartica je donela 32-bitni rendering, tako da to više nikako nije adut konkurencije (mada, iskreno, 16-bitni Glide i dalje izgleda mnogo bolje od 32-bitnog D3D-a).

S tehničke strane, 3Dfx konačno podržava teksturnu kompresiju, mada nam je teško da zamislimo u kojoj varijanti 64 MB neće biti dovoljno za teksture u sledećih godinu dana (ili duže), koliko će ova kartica biti aktuelna. Podržana su čak tri tipa teksturne kompresije: FXT1, DXTC i Narrow Channel. DXTC je standardni tip kompresije usvojen u DirectX-u, Narrow Channel je 3Dfx tehnologija kompresije koja se uglavnom koristi u Glide API-ju, dok je FXT1 open-source višeplatformska tehnologija koja mnogo obećava i postiže odlične rezultate. FXT1 algoritam podseća pomalo na JPEG kompresiju, jer se tekstura deli na „parčiće” od 4x4, odnosno 4x8 „texela”. Zatim se na svaki od ovih blokova primenjuju četiri različite kompresije, a FXT1 bira onu koja je postigla najbolji rezultat. Stoga ne čudi da se uz pomoć FXT1 postižu kompresije stepena i do 8:1. Uz postojećih fizičkih 64 MB, količina tekstura koje će novi Voodoo moći da proguta višestruko prelazi sve dosadašnje standarde.

Ipak, glavni razlog za ovoliku video memoriju nije da bi karta mogla da proguta mamutske teksture, već nova tehnologija 3Dfx T-buffer. Ovde se ne radi o samo još jednom reklamnom triku, već o tehnologiji koja iz korena menja način generisanja slike, omogućavajući neke od vrlo bitnih efekata za poboljšanje 3D igara. To su pre svega toliko pominjani FSAA (Full Screen Anti-Aliasing), zatim motion blur, depth of field blur, kao i soft shadows i soft reflectance.

FSAA je verovatno najjači adut koji nova generacija Voodoo kartica može da ponudi. Ako ste ikada primenjivali antialiasing u Photoshopu ili nekom drugom programu, onda generalno imate ideju o čemu se radi. Samo, ovde hardver radi sve u realnom vremenu, dajući utisak daleko više rezolucije i prirodnije slike za oko.

Motion blur je, takođe, interesantan efekat, jer će se njime potpuno anulirati potreba za frame rateom većim od 30 fps. Međutim, ovaj efekat će morati da bude podržan direktno od softvera, pa ostaje da se nadamo da će ga proizvođači igara usvojiti, što će igrama dati potpuno novi kvalitet i verovatno anulirati nepopularno „seckanje”.

Depth of field je napredan efekat koji tek od skora podržavaju samo neki od vrhunskih rendering paketa za kompjutersku animaciju tipa Maya ili Lightwave. Iako tehnološki neosporno vrlo napredan, ovaj efekat teško da će podići kvalitet FPS igara, gde je najbitnije spaziti protivnika na vreme i „zaliti” ga propisnom količinom olova. Međutim, efekat će sigurno pronaći svoju primenu u 3D logičkim igrama i avanturama.

Soft shadows i Soft reflectance će, nasuprot efektu depth of field, biti dobrodošli u svim 3D igrama, a screen shotovi koji se mogu naći na Internetu zaista su spektakularni i obećavaju još bolje igračke dane.

Kao što je poznato, nova generacija 3Dfx kartica je nastavak SLI (Scan Line Interleave) tehnologije s novim čipovima. U doba SLI-ja bilo je shvatljivo da dve kartice, povezane istim kablom, ne mogu da dele memoriju, već svaki čip raspolaže sa sopstvenom memorijom i mnogi podaci su morali biti duplirani. Ista stvar se događa i na Voodoo5 kartici, mada je malo teže shvatiti zbog čega opet dva čipa ne dele memoriju kad su već na istoj kartici. Ako malo bolje razmislite, to bi zahtevalo potpuno novu multiprocesorsku arhitekturu, novu vrstu memorije, verovatno novu magistralu, pa više ništa ne bi bilo SLI i ceo projekat bi koštao papreno. Bez obzira na to, Voodoo5 ipak nisu dve kartice u jednom slotu, jer dele frame-buffer memoriju i komunikacija je daleko brža nego SLI kablom, što ima dodatni uticaj na performanse. Ako se u novoj generaciji 3Dfx kartica i ovo reši, onda će konkurencija zaista imati ozbiljne probleme.

Konvencionalni testovi kroz koje smo do sada provlačili sve nove kartice, ma koliko neprimereni novoj generaciji Voodoo kartica, pokazali su dve stvari. Prvo, Nvidia čipovi su i dalje u izvesnoj prednosti po pitanju sirove snage obrade velikog broja poligona. Drugo, u fill rateu čak i po tim testovima Nvidia jednostavno nema šta da traži u sukobu sa novim Voodoo5. Koliko će se ovaj odnos promeniti dolaskom kartice GeForce2, komentarisaćemo posle njenog testa. Međutim, treba naglasiti da Voodoo kartice nikada nisu mogle da pokažu svu svoju snagu na ovim D3D testovima zbog drugačije prirode, pa je to slučaj i sa Voodoo5, dok se Nvidia na tom polju oseća „kao kod kuće”.

U nedostatku modernih Glide igara, probali smo vremešni Unreal, jer je i pitanje odnosa između prethodne i nove generacije Voodoo kartica takođe aktuelno. Rezultat je bio više nego spektakularan – 60 fps u 1024 x 768. Frame rate se jednostavno nije spuštao ispod 35 fps, a u podužim sekvencama imali smo priliku da vidimo šta znači 100 fps u visokoj rezoluciji. Verujte, ništa slično niste doživeli! Ako na to dodate FSAA, stvari stoje potpuno drugačije. Potvrdiće se još jednom da Voodoo mnogo bolje stoji na „terenu”, nego na testovima, a to pravi igrači znaju da cene.

Svedoci smo da se Nvidia i 3Dfx sve više udaljavaju. Svaki proizvođač je krenuo svojim putem u traženju „svetog grala”. Nema sumnje da će se uspešna rešenja iz oba tabora usvajati pod drugim imenima, mada je veliko pitanje hoće li obe imperije opstati. To umnogome zavisi od toga hoće li 3Dfx moći da održi veze sa proizvođačima softvera i hoće li moći da ponudi adekvatnu podršku svom hardveru. Nvidia o tim stvarima ne razmišlja mnogo jer iza sebe ima veliki broj nezavisnih proizvođača grafičkih karti, pa se čini da stoji čvršće na nogama.

Gledajući trenutnu situaciju, teško je reći koji tabor nudi više. Možda je 3Dfx malo više okrenut igračkom delu populacije, dok se Nvidia po poslednjim nagoveštajima sprema za ulazak i u vode grafičkih radnih stanica. Ukoliko 3Dfx doživi renesansu sa novom generacijom kartica u igrama koje dolaze, nema sumnje da će borba biti još žešća. Međutim, ako se nastavi trend ignorisanja Voodoo čipova, igračka populacija će biti u lošem položaju, bez obzira u kom se taboru nalazila.

VSA-100 koji se ugrađuje u nove Voodoo karte ima dovoljno snage, a trio Voodoo4 4500, Voodoo5 5500 i Voodoo6 6000 je čini se dobro izbalansiran za uspeh i sa boljom rezolucijom u diferencijaciji tržišta nego do sada. Tu je i standardna mogućnost overklokovanja, jer su VSA-100 čipovi skromno setovani na 166MHz, što ostavlja dobar prostor do takta od 183 MHz, gde i procesor i memorija rade stabilno. Hlađenje je sasvim korektno, pa tu nećete imati problema. Na potezu su dakle samo proizvođači igara!